Danas, dok sam se vraćala sa časa, razmišljala sam o tome šta moj život čini srećnim. Šta je ono što me ispunjava i mami osmeh na lice. Počela sam u sebi da nabrajam i shvatila da je prava istina kad kažu da “sreću čine male stvari”. Sreća je nešto što dolazi iz nas samih i niko nas ne može učiniti srećnim. Samo smo mi ti koji to mogu. Već par godina imam knigu “U potrazi za srećom” Barbare De Angeliskoju sam pročitala nekoliko puta.
Uvek se iznova oduševim nekim citatima i shvatim koliko je u pravu i koliko ustvari zbog brzine života ne uspevamo uživati u nekim malim trenucima koji nam donose taj neprocenjivi osećaj radosti. Jedan od citata koji me je zaista naveo na razmišljanje je sledeći:
“Prvo sam umirao od želje da završim školu i krenem na koledž.
Onda sam umirao od želje da završim koledž i počnem da radim.
Onda sam umirao od želje da se oženim i imam decu.
Onda sam umirao od želje da deca odrastu kako bih se vratio poslu.
Onda sam umirao od želje da se penzionišem.
A sad umirem… i odjednom shvatam da sam zaboravio da živim.”
Anonimni autor
I zaista je tako. Uvek mislimo da ćemo biti srećni kad nam se ovo ili ono dogodi. Ili smo bili srećniji pre. A zaboravljamo da živimo u sadašnjosti i osećamo radost u sadašnjem trenutku. Kada mi naiđe težak period uzmem tu knjigu i pročitam neke zabeležene citate koji me pokrenu i ukažu na to koliko je važno osetiti ovaj trenutak i prepustiti mu se u potpunosti.
Odlučila sam sa vama da podelim neke sitnice koje koje mene čine srećnom.
Pa krenimo…
Vreme provedeno sa svojom porodicom
Jutarnja kafa/čaj
Dobra knjiga
Posao koji volim
Sunčan dan
Pravi prijatelji
Kombi prevoz robe
Mirišljava kupka
Pisanje bloga
Miris narandže
Muzika koja mami na ples
Ima tu još mnogo sitnica, no to u drugom postu. Deca traže mamu za sebe i sad odoh da uživam u nihovom zagrljaju. Mmmmm kako je divan osećaj kad te deca zagrle, poljube i kažu “Mama volimo te”. Ima li šta lepše?
Ceo post sa slikama možete videti na tijana77.blogspot.com.